Preduzetništvo – ključna kompetencija učenika u savremenom obrazovanju

Obrazovanje se u pojmovnom smislu odnosi na organizovanu delatnost prenosa i usvajanja znanja, uz razvoj određenih sposobnosti i veština, i formiranje radnih i životnih stavova. Ova delatnost je stara koliko i čovečanstvo i kroz vreme je prerasla u posebno značajnu delatnost za svaku društvenu zajednicu.

Ukupna efektivnost preduzetništva, samostalnog i grupnog, pored opštih uslova i psihičkih odlika preduzetnika, značajno zavisi i od preduzetničkog obrazovanja, pa se obrazovanje za preduzetništvo, mora uzeti kao veoma bitna komponenta u razvoju preduzetništva.

Pri razmatranju modela obrazovanja za preduzetništvo, mora se poći od primenjenog društveno ekonomskog sistema, odnosno tržišnog načina privređivanja postoji u određenoj zemlji. Ovo je važno jer se tržište i preduzetništvo nalaze u simbiozi i potpunoj kauzalnoj vezi. Ukupno preduzetničko delovanje ima odlučujuću ulogu u privređivanju razvijenih zemalja, jer se preko preduzetničkih aktivnosti, uz pomoć nauke razvijaju i primenjuju najrazličitije proizvodne i uslužne tehnologije.

Polazeći od toga da obrazovanje za preduzetništvo, zajedno sa ličnim osobinama predstavlja ukupni potencijal svakog preduzetnika, može se konstatovati da je to obrazovanje direktno vezano za razvijenost tržišnog privređivanja u svakoj zemlji. Saglasno dejstvu tržišnog privređivanja na obrazovanje za preduzetništvo, ovom obrazovanju treba posvetiti posebnu pažnju i treba da je zastupljeno na svim nivioma školskog obrazovnog sistema.

Poseban akcenat treba da bude na praktičnom uvežbavanju preduzetništva, tako da učenici imaju obaveznu praksu u preduzećima, posle čega bi imali zadatak da urade praktičan rad u vidu biznis plana konkretne firme. Ova aktivnost učenika se valorizuje kroz dodatak diplome u obrazovnim sistemima razvijenih zemalja.

Preduzetništvo je postalo za većinu savremenih društava stvarnost njihovog ciljnog i racionalnog delovanja, pa se prisustvo ili odsustvo preduzetništva u ukupnom privređivanju jedne zemlje posmatra kao pokazatelj stepena razvijenosti njene tržišne ekonomije.

U svakom slučaju, primenjeno preduzetništvo predstavlja ključni i nezaobilazni faktor razvoja društvenog standarda. Takav uticaj proističe iz činjenice da celokupnu društvenu aktivnost u uslovima tržišne ekonomije nose i realizuju preduzetnici, kao titulari uloženog kapitala. Naravno, u tome učestvuju i javna preduzeća, ali i ona u suštini predstavljaju specifične preduzetničke firme u kojima ulogu preduzetnika vrši država.

Poznato je da se obrazovanje i radna uspešnost pojedinca nalaze u visokoj korelaciji. Analogno tome, poslovna uspešnost preduzetnika dobrim delom zavisi od njegove preduzetničke obrazovanosti, što naročito važi za preduzetnike u razvijenim zemljama, jer su njihovi radni efekti velikim delom uslovljeni preduzetničkim znanjima kojima raspolažu.

Kada je reč o uticaju preduzetničkog obrazovanja na poslovnu efektivnost preduzetništva treba istaći da ovo obrazovanje čini specifični deo ukupnog profesionalnog obrazovanja, pa otuda za njegovu efektivnost važe zakonitosti celine obrazovanja.

U tom kontekstu, kroz obrazovanje se ostvaruje veći doprinos stvaranju dohotka nego preko materijalnog ulaganja. Ovo se odnosi na svaku društvenu zajednicu, a naročito na pojedince, jer će njihove koristi od ulaganja u sopstveno obrazovanje biti još veće i konkretnije.

Objavljeno pod Kompetencije u savremenom obrazovanju | Ostavite komentar

Kompetencije učenika u savremenom obrazovanju

U okviru regionalnog projekta: Mladi i ključne kompetencije kao temelj za EU integracije, Evropska komisija za obrazovanje i kulturu, je dala smernice i svoj doprinos kao polaznu osnovu u razvoju ključnih kompetencija kod učenika kao bitnog elementa doživotnog učenja.

Ključne kompetencije predstavljaju transferabilni, multifunkcionalni paket znanja, veština i stavova koji su neophodni svim učenicima za lično ostvarenje i razvoj, inkluziju i zaposlenje. One treba da se razviju do kraja obaveznog obrazovanja i da predstavljaju osnovu za dalje učenje. To su sledeće kompetencije:

  • Komunikacija na maternjem jeziku – kao sposobnost da se izraze i protumače misli, osećanja i činjenice, usmenim ili pisanim putem (slušanje, govor, čitanje i pisanje) i da se uspostavi lingvistička interakcija na odgovarajući način u širokom rasponu socijalnih i kulturnih konteksta (obrazovanja i obuke, posao, kuća i vreme za odmor);
  • Komunikacija na stranim jezicima – u velikoj meri ima istu dimenziju kao i veština komuniciranja na maternjem jeziku, s tim što komuniciranje na stranom jeziku zahteva i veštine poput posredovanja i međukulturnog razumevanja;
  • Matematička pismenost i osnovne kompetencije u nauci i tehnologiji – podrazumeva sposobnost da se koristi sabiranje, oduzimanje, množenje, deljenje napamet ili pismeno da bi se rešio niz zadataka u svakodnevnim situacijama. Naglasak je više na procesu nego na rezultatu, na aktivnosti nego na znanju. Naučna pismenost se odnosi na sposobnost i volju da se koristi korpus znanja i metodologija da bi se objasnio svet prirode. Sposobnost u tehnologiji se posmatra kao razumevanje i primena tog znanja i metodologije da bi se modifikovala prirodna sredina kao odgovor na očigledne ljudske želje i potrebe;
  • Digitalna kompetencija – podrazumeva pouzdanu i kritičku upotrebu elektronskih medija za posao, odmor i komunikaciju. Ove kompetencije se odnose na logičko i kritičko razmišljanje, na visok nivo veštine upravljanja informacijama i dobro razvijene veštine komunikacije. Na najosnovnijem nivou, kompjuterske veštine podrazumevaju veštinu multi-medijalne tehnologije da se pronađu informacije, procene, čuvaju, proizvedu i razmene, i da se komunicira i učestvuje u umrežavanju preko Interneta;
  • Učiti kako se uči kompetencija – podrazumeva dispozicije i sposobnosti da se organizuje i upravlja sopstvenim učenjem, individualno ili u grupama. Ona uključuje sposobnost da se efektivno manipuliše vremenom, reše zadaci, steknu, procesuiraju, evaluiraju i asimiliraju nova znanja i da se nova znanja i veštine primjene u različitim kontekstima: kod kuće, na poslu, u obrazovanju i obuci. U opštem smislu, ova kompetencija značajno doprinosi upravljanju ličnom i profesionalnom karijerom;
  • Interpersonalne i građanske kompetencije – odnose se na sve oblike ponašanja kojima se mora ovladati da bi pojedinac bio sposoban da učestvuje na efikasan i konstruktivan način u socijalnom životu i da reši konflikte gde je to neophodno. Interpersonalne veštine su neophodne za efikasnu interakciju jedan-na-jedan ili u grupama, a koriste se i u javnim i privatnim domenima;
  • Preduzetništvo – ima aktivnu i pasivnu komponentu, jer obuhvata tendenciju da pojedinac sam pokrene neku promenu ili sposobnost da upozna, podrži i prilagodi se inovacijama koje su izazvali spoljni faktori. Preduzetništvo podrazumeva preuzimanje odgovornosti za postupke, bilo pozitivne ili negativne, razvoj strateške vizije, postavljanje i ispunjavanje ciljeva, i motivisanost za uspeh;
  • Kulturološka ekspresija – podrazumijeva da se ceni važnost kreativnog izražavanja ideja, iskustava i emocija u nizu raznih medija, uključujući muziku, izražavanje pokretima, književnost i umetnost.

Ključne kompetencije su potrebne pojedincima za osećaj ličnog zadovoljstva i razvoja, aktivnog građanstva, socijalne inkluzije i zaposlenja. Sve navedene kompetencije mogu poslužiti kao dobra početna osnova za identikovanje stadijuma na kome se nalazi naš obrazovni sistem kada su u pitanju ključne kompetencije savremenog obrazovanja učenika.

Objavljeno pod Kompetencije u savremenom obrazovanju | 1 komentar

Kompetencije nastavnika u savremenom obrazovanju

Intenzivan naučni i tehnološki razvoj, prelazak u informatičko društvo i ekspanzija novih saznanja u svim sferama društva nametnuli su nove zahteve u sferi obrazovanja. Jedan od njih  se odnosi na promene u stručnom osposobljavanju nastavnika koje treba da bude usmereno na društvo znanja, jer na sticanje i razvoj kompetencija mladih i njihovo uspešno individualno i socijalno funkcionisanje u najvećoj meri utiče školovanje. U tom kontekstu, afirmisanje ideje o doživotnom učenju u društvu znanja pretpostavlja značajne promene u obrazovanju nastavnika.

Savremeno obrazovanje zasnovano na kompetencijama, uzima se kao referentni okvir za razvoj i procenjivanje individualnih kompetencija u profesionalnom radu i svakodnevnom životu. Povećanje efikasnosti vaspitno-obrazovnog rada sa učenicima zahteva da se ciljevi obrazovanja i osposobljavanja nastavnika iskazuju očekivanim kompetencijama, jer od kompetencija nastavnika direktno zavisi da li će i u kojoj meri učenici razvijati neophodne kompetencije za život u savremenom društvu. Zato se može reći da je kompetencija za doživotno obrazovanje jedna od ključnih kompetencija u savremenom obrazovanju

Pri tome, osnovu za građenje opšteg i profesionalnog obrazovanja nastavnika predstavljaju sledeće sposobnosti: znanje, delovanje, vrednovanje, komuniciranje i međusobno razumevanje. To znači da nastavnici moraju da razvijaju višedimenzionalne kompetencije – sposobnosti samoorganizacije, delotvornosti, kooperacije, sporazumevanja, rešavanja problema i integralnog pristupa. To pokazuje da kompetentnost nastavnika nije samo individualnog, već i interpersonalnog i socijalnog karaktera, što je posebno značajno za vaspitno-obrazovni rad.

Pri tome, konstruktivistička didaktika posebno naglašava značaj socijalne interakcije, komunikacije, savremenih medija i samostalnog konstruisanja znanja. Konstruktivistički pristup nastavnom procesu se temelji na tvrdnji da svaki pojedinac stvara sopstvene modele za razumevanje stvarnosti. S obzirom da je učenje traganje za smislom, cilj učenja je upravo u nalaženju smisla učenja, a ne u memorisanju informacija. Zbog toga, ovladavanje različitim naučnim disciplinama ima izuzetan značaj u osposobljavanju nastavnika i razvoju njihovih pedagoških kompetencija.

Imajući u vidu ovu višedimenzionalnost, nastavnici treba da razvijaju sposobnosti i veštine koje u novije vreme dobijaju na značaju: veštine komuniciranja, upravljanje znanjima i iskustvima učenika, stvaralačko pedagoško vođenje, saradnja u radu u grupi, umešnost timskog rada, uz neophodne kompjuterske i tehničke veštine i osposobljenost za korišćenje sredstava masovnih komunikacija. Upravo, to je preduslov da se kod učenika razvijaju sposobnosti analitičkog mišljenja, konstruisanja znanja, rešavanja problema i konflikata, timskog rada i participacije, korišćenje informacija (brzo pronalaženje, korišćenje i skladištenje informacija), sposobnost odlučivanja, evaluacije, refleksije, samoinicijativa, tolerancija, doživotno učenje itd. Samo na ovakav način će se i u našem obrazovnom sistemu prihvatiti tzv. pristup orijentisan na učenika, koji doprinosi razvoju društva znanja.

Prema tome, kompetencije nastavnika čine kompleksan mozaik različitih područja znanja i veština koje su uključene u praktično područje njihovog delovanja. Ovakav pristup se temelji na činjenici da škola danas priprema nove generacije učenika za nesigurnost postmodernog doba čije su karakteristike nestabilnost, raznovrsnost, neodređenost, multidimenzionalnost i kompleksnost.

Objavljeno pod Kompetencije u savremenom obrazovanju | 4 komentara

Promena paradigme obrazovanja – Put ka održivom znanju

Image

Savremeno društvo karakteriše nepredvidivo okruženje visoke složenosti, mnoštvo istovremenih događaja, suprotstavljeni ciljevi i dvosmislenost zadataka. Da bi odgovorili zahtevima savremenog društva, učenici, moraju da poseduju adekvatna znanja o korišćenju i evaluaciji stalno novih informacija. U kontekstu dinamike promena, potreba za obrazovanjem tipa just in time, podrazumeva obrazovanje u cilju ovladavanja potrebnim veštinama i informacijama za upotrebu novih radnih programa. Zato se nameće otvoreno pitanje: da li želimo obrazovanje koje će se prilagođavati društvenim promenama ili obrazovanje koje će samo inicirati promene?

Odgovor na ovo pitanje zahteva novu koncepciju obrazovanja – obrazovanje za moderno društvo. Tradicionalni modeli obrazovanja su razvijeni na pretpostavci reproduktivnog, statičkog i teorijskog pristupa, kao osnova za obrazovanje, pa se ova pretpostavka može naći u skoro svakom aspektu konvencionalnog obrazovanja. Takođe, stari principi na kojima počiva naš obrazovni sistem ne funkcionišu u savremenom društvu, pa su obrazovne institucije limitirane starim principima i pristupima u pogledu sveobuhvatnosti i adekvatnog reagovanja na promene u društvu.

Savremeni koncept obrazovanja gleda na obrazovanje kao na proces kontinuiranog učenja koji se odvija tokom čitavog života. Modernom društvu su potrebne nove veštine, dodatna znanja, uz stalno promovisanje vrednosti kao što su socijalna ravnopravnost, dostupnost obrazovanja za sve i aktivno učešće u demokratskom životu. Kada se tome doda i zahtev održivosti, jasno je da je obrazovanje u opštem smislu osnovni instrument i temeljna snaga razvoja, ne samo u našem životu i ponašanju, već i u načinu upravljanja državama i zajednicama na globalnom nivou.

U svim projekcijama razvoja obrazovanja, bez obzira od kojih se ciljeva polazi: prilagođavanje obrazovanja, obrazovanje za solidarnost i adaptaciju, obrazovanje za efikasnost i dr., ističe se da osnovni kvalitet savremenog obrazovanja treba da bude prelaz od reproduktivnog ka produktivnom obrazovanju, od statičkog ka dinamičkom, od neprimenljivog ka operativnom. U tom kontekstu, inovacija leži upravo u promeni postojeće paradigme obrazovanja, koja može da postane izvor novog kvaliteta u savremenom obrazovanju. Koncept inovativnog obrazovnog sistema treba da se razvija u skladu sa zahtevima i potrebama modernog društva, društva zasnovanog na znanju.

Teza o znanju kao resursu društva suočava pojedince sa novim zahtevima, izborima i novim odgovornostima. Zalaganje za koncept obrazovane osobe znači zalaganje za obrazovanje kojim će se razvijati sposobnosti za razumevanje stalno novih znanja, koja će svakom pojedincu u savremenom društvu obezbediti zahtevanu spremnost i pismenost.

Budućnost našeg društva zavisi od kvaliteta obrazovanja naše dece. Da bi naša deca u toj budućnosti bila među uspešnim, moraju da se opreme najačim oružjem – znanjem.

Objavljeno pod Aktuelni članci | 2 komentara