Kompetencije nastavnika u savremenom obrazovanju

Intenzivan naučni i tehnološki razvoj, prelazak u informatičko društvo i ekspanzija novih saznanja u svim sferama društva nametnuli su nove zahteve u sferi obrazovanja. Jedan od njih  se odnosi na promene u stručnom osposobljavanju nastavnika koje treba da bude usmereno na društvo znanja, jer na sticanje i razvoj kompetencija mladih i njihovo uspešno individualno i socijalno funkcionisanje u najvećoj meri utiče školovanje. U tom kontekstu, afirmisanje ideje o doživotnom učenju u društvu znanja pretpostavlja značajne promene u obrazovanju nastavnika.

Savremeno obrazovanje zasnovano na kompetencijama, uzima se kao referentni okvir za razvoj i procenjivanje individualnih kompetencija u profesionalnom radu i svakodnevnom životu. Povećanje efikasnosti vaspitno-obrazovnog rada sa učenicima zahteva da se ciljevi obrazovanja i osposobljavanja nastavnika iskazuju očekivanim kompetencijama, jer od kompetencija nastavnika direktno zavisi da li će i u kojoj meri učenici razvijati neophodne kompetencije za život u savremenom društvu. Zato se može reći da je kompetencija za doživotno obrazovanje jedna od ključnih kompetencija u savremenom obrazovanju

Pri tome, osnovu za građenje opšteg i profesionalnog obrazovanja nastavnika predstavljaju sledeće sposobnosti: znanje, delovanje, vrednovanje, komuniciranje i međusobno razumevanje. To znači da nastavnici moraju da razvijaju višedimenzionalne kompetencije – sposobnosti samoorganizacije, delotvornosti, kooperacije, sporazumevanja, rešavanja problema i integralnog pristupa. To pokazuje da kompetentnost nastavnika nije samo individualnog, već i interpersonalnog i socijalnog karaktera, što je posebno značajno za vaspitno-obrazovni rad.

Pri tome, konstruktivistička didaktika posebno naglašava značaj socijalne interakcije, komunikacije, savremenih medija i samostalnog konstruisanja znanja. Konstruktivistički pristup nastavnom procesu se temelji na tvrdnji da svaki pojedinac stvara sopstvene modele za razumevanje stvarnosti. S obzirom da je učenje traganje za smislom, cilj učenja je upravo u nalaženju smisla učenja, a ne u memorisanju informacija. Zbog toga, ovladavanje različitim naučnim disciplinama ima izuzetan značaj u osposobljavanju nastavnika i razvoju njihovih pedagoških kompetencija.

Imajući u vidu ovu višedimenzionalnost, nastavnici treba da razvijaju sposobnosti i veštine koje u novije vreme dobijaju na značaju: veštine komuniciranja, upravljanje znanjima i iskustvima učenika, stvaralačko pedagoško vođenje, saradnja u radu u grupi, umešnost timskog rada, uz neophodne kompjuterske i tehničke veštine i osposobljenost za korišćenje sredstava masovnih komunikacija. Upravo, to je preduslov da se kod učenika razvijaju sposobnosti analitičkog mišljenja, konstruisanja znanja, rešavanja problema i konflikata, timskog rada i participacije, korišćenje informacija (brzo pronalaženje, korišćenje i skladištenje informacija), sposobnost odlučivanja, evaluacije, refleksije, samoinicijativa, tolerancija, doživotno učenje itd. Samo na ovakav način će se i u našem obrazovnom sistemu prihvatiti tzv. pristup orijentisan na učenika, koji doprinosi razvoju društva znanja.

Prema tome, kompetencije nastavnika čine kompleksan mozaik različitih područja znanja i veština koje su uključene u praktično područje njihovog delovanja. Ovakav pristup se temelji na činjenici da škola danas priprema nove generacije učenika za nesigurnost postmodernog doba čije su karakteristike nestabilnost, raznovrsnost, neodređenost, multidimenzionalnost i kompleksnost.

Ovaj unos je objavljen pod Kompetencije u savremenom obrazovanju. Zabeležite stalnu vezu.

4 reagovanja na Kompetencije nastavnika u savremenom obrazovanju

  1. Ivan kaže:

    “…osposobljenost za korišćenje sredstava masovnih komunikacija“. Šta ova kompetencija tačno znači? Da nastavnik ume da koristi mobilni telefon i kuca SMS poruke? I telefoni predstavljaju sredstva masovnih komunikacija, posebno ovi “pametni“. Ili, možda, da ume da korsiti FB nalog? Ok, sve je to u redu, ali zar zbog toga treba da se organizuju skupi seminari, da bi tamo neki “eksperti“ zaradili dobre honorare? Sasvim obične stvari, koje 80% nastavnika zna, uvijete u “ekspertske oblande“, uz obilato korišćenje termina iz Vujaklije (iako ima adekvatnih izraza u srpskom jeziku), napravite projekte, zgnete lovu… I to je ta priča, već godinama! A obična raja nek štrajkuje…

    • Жарко kaže:

      Иване, нема потребе да на прву негативно реагујете. Аутор текста, на који сте реаговали, није дао шири опис или се није добро изразио на ,,…оспособљеност за коришћење средстава масовних комуникација“. Мали број наставника зна о чему се ради, а још мање да користи, нпр. технологију облака, интернет конференције, израду и постављање видео садржаја, презентовање путем пауер-поинта, свеја, блога итд., образовне платформе типа Мудл и сл., сачињавање интересних група у образовању путем Гугла плус, приступ онлајн базама података, библиотекама …. .

      Наталија, настави и даље да пишеш.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s